HELJDA, MNOGO LEKOVITA BILJKA! ZAŠTO JE RUSI MNOGO VOLE?

Heljda (Fagopyrum esculentum ) je pravo bogastvo od biljke, zahvaljujući svom hranljivom sastavu. Mnogi je svrstavaju u žitarice ali ona to nije a glavna joj osobina je odsustvo glutena, proteina koji izaziva celijačnu bolest.

Zbog toga je heljda , pravi izbor integralnog obroka, kod ljudi koji su osetljivi na gluten. Ovih dana mnoge vesti su prenele informaciju da Rusi zbog sankcija masovno kupuju heljdu kao u doba Sovjeta, a nije ni čudo kada je ovako korisna i hranljiva.

Heljda – biljka sa tradicijom postojanja

Heljda vodi poreklo iz Severne Evrope i Azije. Pre 1 000 godina gajena je na tradicionalan način u Kini, odakle se tokom 14. i 15. veka proširila na tlo Evrope i Rusije. Nešto kasnije, počela je da se uzgaja na tlu Amerike.

Danas se heljda najviše uzgaja u Rusiji i Poljskoj, gde se koristi kao dodatak u tradicionalnim jelima.

Tradicionalno jelo od heljde u Japanu se zove soba rezanci, dok se kod Rusa od heljdinog brašna spremaju blinis, ili poznata ”kaša”. U Francuskoj, heljda je našla primenu u pripremi galeta.

Po veličini zrna podseća na pšenicu, dok je po izgledu jedinstvena, zbog svoje trougalste strukture opne. Opna heljde se odstranjuje posebnim putem obrade, kako bi se iskoristilo unutrašnje seme, za dalju upotrebu.

Uglavnom se u ishrani koristi kao celo zrno, u sirovom ili prženom stanju. Druga varijanta je mlevenje zrna i dobijanje brašna od heljde, koje se u prodaji nalazi u svetlijoj ili tamnijoj varijanti. Tamnija varijanta heljdinog brašna se smatra nutritivno vrednijom.

U fazi biljke, heljda ima cvetove koji su izuzetno privlačni pčelama, zbog finog mirisa. Koriste ih za spravljanje gustog meda od heljde, tamne boje, sa posebno snažnim ukusom.

Seme heljde ne sadrži gluten

Sam nutritivni profil heljde je impresivan. U odnosu na ostale žitarice, heljda ne sadrži potencijlni alergen – gluten, zbog čega je jako cenjena kao namirnica izbora za ljude sa celijačnom bolesti. Može se koristiti kao heljdino brašno, u cilju zamene za pšenično i ostale vrste brašna, koja sadrže gluten.

Heljda kao zaštitnik krvnih sudova

Korisni efekti koje heljda ima na kardiovaskularni sistem, mogu se pripisati specifičnim materijama, nazvanim flavonoidi, posebno rutinu. Rutin koji se nalazi u semenu heljde, ima ulogu da održava normalnu elastičnost krvnih sudova, da osigura normalan protok krvi kroz krvne sudove i da spreči pojavu zgrušavanja krvi u cirkulaciji.

Isto tako, ishrana heljdom, smanjuje nivo ”lošeg” holesterola LDL, a povećava vrednost ”dobrog” holesterola HDL. Time je organizam osiguran od pojave visokog nivoa holesterola na zidovima krvnih sudova, i posledične hipertenzije.

PROČITAJTE JOŠ:  I VI PRIPADATE OVOJ GENERACIJI? SVI ROĐENI 50­IH, 60­IH, 70­IH I 80­IH GODINA SJEĆATE LI SE !!?

Mineral koji je prisutan u heljdi, je magnezijum. Njegova uloga u sprečavanju nastanka kardiovaskularnih bolesti je da opušta krvne sudove, poboljšava cirkulaciju, i održava krvni pritisak u normalnim vrednostima.

Kontrola šećera u krvi – smanjivanje rizika od dijabetesa

Zbog prisustva velike količine rastvorljivih vlakana u sebi, heljda je korisna kod osoba koje boluju od dijabetesa tipa 2. Njen zadatak je da snižava i reguliše nivo glukoze u krvi. Time održava nivo insulina i sprečava pojavu dijabetesa.

Jedna studija sprovedena u Sloveniji je pokazala da primena heljde u ishrani, ima pozitivan uticaj na smanjenje glukoze u krvi, za razliku od pšeničnog, ražanog i drugih vrsta brašna od žitarica.

Američke studije donose izveštaj o visoko procentualnom smanjenju rizika od nastanka dijabetesa tipa 2, kod žena koje su u ishrani, imale tri porcije integralnih žitarica dnevno, u odnosu na žene koje su jele jednu porciju nedeljno. Kontrola šećera u krvi se u ovom slučaju pripisuje visokom sadržaju magnezijuma, koji se nalazi u heljdi. Više unosa magnezijuma, manji rizik od nastanka šećerne bolesti.

Uticaj heljde na varenje

Heljda je biljka koja se može svrstati među najbolje čistače creva. Zbog visokog sadržaja vlakana u sebi, koja su delom nerastvorljiva, heljda potpomaže perilstatiku u crevima, utiče na kontrakcije mišićnog zida creva i na njihovo pražnjenje. Zbog toga je heljda delotovorna kod poremećaja sa varenjem, opstipacijom. Pored toga, heljda deluje i kao potiskivač apetita, zbog čega ćete duže osećati sitost I nećete imati napade gladi.

Heljda kao antioksidans i imunostimulator

Jedan od važnih uticaja heljde je podizanje opšteg zdravstvenog stanja, kao i uticaj na imuni sistem. Zbog posedovanja flavonoida, antioksidativno delovanje na slobodne radikale je prisutno u visokom obimu. Na zaštitu organizma od infekcija i pada imuniteta, pored flavonoida, zaslužni su još vitamin Eselenzink, koji takođe ulaze u nutritivni sadržaj heljde.

Sprečavanje astme kod dece

Istraživanja su pokazala povezanost između korišćenja heljde u ishrani i nastanka astme kod dece. Nedovoljno unošenje vitamina E, selena, magnezijuma, putem heljde u ishrani, može dovesti do pojave ranih simptoma astme kod dece.

Gradivna osnova koštanog sistema

Heljda zbog visokog sadržaja selena i cinka, je izuzetno važna u razvoju dece i mladih. Selen i cink su važni za formiranje zdravih, jakih kostiju, kao i zuba i noktiju.

Heljda u borbi protiv anemije

Heljda je biljka koja sadrži dosta gvožđa, mikroelementa koji je važan u formiranju crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina. Usled nedostatka gvožđa, dolazi do pojave anemije, praćene sa slabošću, bledilom, nedostatkom koncentracije, ubrzanim, plitkim disanjem. Ishrana heljdom, može prevenirati ove simptome. NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI…klikom na “NEXT” ispod