Bice bolje…

Kao tinejdžer ne pamtim koliko puta sam gladan otišao na spavanje, u krevetu maštao da sam jeo nešto što nisam odavno, da ne nosim iste patike leti i zimi koje su lepljene 10 puta, da me nije sramota da pozovem drugove kući, da slavim rođendane kao ostala deca, da mogu od džeparca da kupim više od jedne perece.

Ubeđivao sebe da nema razlike između jave i mašte i da ako nešto maštam mogu da ubedim sebe da mi se to stvarno desilo. Prvi put sam otišao na more sa 22 kada sam sam zaradio novac za njega.

Sada živimo u kući koju nam je sagradila evropska unija pošto je naša kućica uništena u poplavama 2014, bio sam beskućnik 6 meseci, selio se od rođaka do rođaka dok nam nisu završili kuću. Uspeo sam da zaradim da kupim auto star 15 godina, radim za 300 evra. Zato molim vas da se saberete i ne kukate zbog gluposti. Poštujete sebe i druge.

PROČITAJTE JOŠ:  MOJ DJED KOJI IMA 85 GODINA ŽIVI SAM U JEDNOM MALOM STANU, RIJETKO GA KO POSJEĆUJE